Proteklu nedelju na Beogradskoj berzi obeležilo je značajno povećanje prometa, koji je sa skoro 10 miliona evra, veći u odnosu na prethodnu nedelju za 120%. U ukupnom prometu akcije su učestvovale sa 83%, i u okviru tog prometa 82% je činio promet najlikvidnijih akcija, koje ulaze u sastav indeksa Belex 15.
Najtrgovanija je bila akcija AIK banke iz Niša, koja je sa 206.232 akcije ostvarila 406,6 miliona RSD prometa, pri čemu je više od 75% tog prometa ostvaren u okviru dogovorenih transakcija. Drugo mesto je zauzela Komercijalna banka iz Beograda sa 37 miliona RSD, dok se na treće mesto probila, pomalo zaboravljena, akcija preduzeća Ratko Mitrović iz Beograda. Očigledno je da za akcije tog preduzeća, koje je Akcijski fond oglasio na prodaju, postoji određeni broj kupaca koji su spremni da plate i malo višu cenu od tržišne, obzirom da je svakog dana najveći deo ponude apsorbovan.
U trgovanju obveznicama istakla se serija koja dospeva 31. maja 2016. godine sa 1,8 miliona evra prometa, i ono što je karakteristika za tu seriju je da se dobrim delom koristi za plaćanja preduzeća iz drugog kruga aukcijske prodaje kod Agencije za privatizaciju.
Među akcijama koje su imale najveći rast, prednjačila je akcija Bambija iz Požarevca, koja je sa 3,8 miliona RSD prometa porasla 11%, dok je drugo mesto zauzela pomenuta akcija Ratka Mitrovića sa rastom od 8,9% na nedeljnom nivou. Gubitnike je predvodio Pupin Telekom koji je sa samo 170 hiljada RSD prometa smanjio svoju vrednost preko 24%, a sledila ga je Metals banka, koja je uz 8,2 miliona RSD prometa pala 23%.
Indeski su nastavili da beleže nove istorijske minimume, pri čemu se indeks Belex 15 zaustavio na vrednosti 479,48, uz nedeljni pad od 8,8%, dok je Belex Line pao 5,4% na vrednost od 1.083,68. Regionalno posmatramo, indeks Belex 15 je opet u društvu najvećih gubitnika od početka godine sa padom od 79,3%, dok mu društvo prave jedino indeks Sofijske berze SOFIX sa 79,8% pada i indeks crnogorske Montenegro berze sa 79,5%. Ostale regionalne berze su uglavnom pretpele manje padove, dok su ti padovi na berzama razvijenih tržišta ispod 47% od početka godine.
Investicioni fondovi su zabeležili još jednu nedelju pada investicionih jedinica i smanjenja imovine, pri čemu se ukupna imovina koje svi otvoreni fondovi imaju pod upravom, smanjila se na vrednost od 18,94 miliona EUR. Od 14 fondova koji posluju na srpskom tržištu, 12 je zabeležilo pad na nedeljnom nivou, dok su dva zabeležila povećanje vrednosti svojih investicionih jedinica. Tu se ističe Focus Novčani Fond, koji zahvaljujući svojoj konzervativnoj investicionoj politici neulaganja u akcije, beleži konstantna povećanja vrednosti svoje investicione jedinice. Takođe, među 6 fondova koji su zabeležili povećanje svoje imovine, prvo mesto zauzima Focus Novčani Fond, dok je na drugom mestu fond rasta vrednosti imovine KD Ekskluziv.
Saopštenje za medije Izazovna 2008. godina
Poslovna 2008. godina bila je izazov za sve učesnike na tržištu kapitala. FIMA Invest i u ovakvoj godini punoj iskušenja ipak je uspela da realizuje većinu svojih planova i trenutno upravlja sa jednim otvorenim i jednim zatvorenim investicionim fondom.
FIMA ProActive, otvoreni investicioni fond rasta vrednosti imovine, zadržao je lidersku poziciju u industriji na osnovu najvećeg tržišnog učešća. U maju 2008. godine FIMA Invest je osnovala i prvi zatvoreni investicioni fond FIMA SEE Activist. Kroz aktivistički pristup ovog fonda, profesionalni tim FIMA Investa uticao je na podizanje nivoa korporativnog upravljanja posetivši preko 100 kompanija i uzimajući aktivnog učešća na Skupštinama akcionara.
FIMA Invest je učestvovala i na konferenciji pod radnim nazivom „Razvoj tržišta kapitala" u organizaciji Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije i USAID-a.
„U 2009. godini planiramo da dosadašnju kvalitetnu saradnju sa renomiranim institucijama proširimo i inteziviramo kako bismo zajedničkim snagama unapredili razvoj fondovske industrije, za koji je neophodno formiranje pozitivnog stava kod naših građana. Preduslov za to jeste dostupnost informacija o transparentnom poslovanju i poznavanje proizvoda, i upravo na tome ćemo nastaviti da radimo u idućoj godini “ izjavila je Jelena Trivanović, direktor prodaje FIMA Investa.
Na polju edukacije građana FIMA Invest je, u 2008. godini, u saradnji sa Centrom za edukaciju i stručno obrazovanje pri Privrednoj komori Srbije započela višemesečni projekat organizacije i održavanja niza predavanja u regionalnim privrednim komorama širom Srbije. Polaznici stručnih kurseva u organizaciji Beogradske berze, imali su prilike da slušaju predavanja i interaktivno diskutuju sa predavačima iz FIMA Investa, a sve u cilju približavanja načina poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima i njihovih finansijskih proizvoda.
Od
kada su zajednički preduzete antikrizne mere u SAD-u i EU, oporavak pomenutih
berzanskih tržišta je iniciran, tako da su indeksi svetskih berzi juče bili
„zeleni“. Akcije svetskih banaka ovih dana beleže rast. Regionalna tržišta
takođe su pratila ovaj trend. Indeksi Beogradske berze danas su takođe bili u
plusu, iako znatno manjem u odnosu na juče, Belex15 2,93% a BelexLine 1,77%. Izgleda
kao da je na berzu stiglo miholjsko leto.
Međutim, optimizam za naše tržište kapitala se temelji na stanju naše
ekonomije i najavi stranih direktnih ulaganja. Srpska ekonomija će ove godine
imati stopu rasta od oko 6,5% dok će inflacija verovatno biti jednocifrena. Ugovor
sa kompanijom FIAT vredan oko milijardu EUR je potpisan i pozitivni efekti
njegovog zaključivanja će biti višestruki i dugoročni. U 2009. godini
planirane su i realizacije najavljivanih inicijalnih javnih ponuda (IPO
kompanije Telekom), što će svakako pospešiti likvidnost domaćeg tržišta
kapitala i zainteresovati investitore. Srbiji će svake godine biti dostupno
190 miliona evra za razvoj regiona u okviru pretpristupnih fondova EU.
U
takvoj jednoj klimi, akcije najprofitabilnijih kompanija na Beogradskoj
berzi, koje su sada ispod knjigovodstvene vrednosti, predstavljaju veoma
dobru priliku za dugoročne ulagače da grade ili pojačavaju svoje pozicije. Ulagači
čiji portfelji su pretrpeli veći pad vrednosti (kao posledica pada vrednosti
akcija i investicionih jedinica) svakako treba da na svoju investiciju
gledaju kao na dugoročan ulog i produže svoj investicioni horizont. Kupovinom
akcija i investicionih jedinica sada kada su cene nisko, kreirali bi deo
portfelja koji bi doneo brži i veći prinos sa prvim kontinuiranim oporavkom
tržišta.
Cilj
svakog investitora jeste uvećanje plasiranog kapitala, te je stoga potrebno
jasno slediti put koji nas ka tom cilju vodi, ne dozvoljavajući da strah i
panika diktiraju sledeći potez. Sada treba biti racionalan investitor i
rukovoditi se izrekom strpljenje je vrlina imajući u vidu da je osnovni
princip ulaganja kupovati postepeno kada su cene nisko, a napuštati pozicije
postepeno kada su cene visoko.
Vladimir Pavlović, CFA
Portfolio manager fonda FIMA ProActive
Dana 10. oktobra
2008. Društvo za upravljanje investicionim fondovima Erste Invest a.d.
otpočinje sa upisom investicionih jedinica svog balansiranog investicionog
fonda Erste
Balanced
Nakon što
je krajem avgusta od Komisije za hartije od vrednosti dobilo odobrenje za
rad, Društvo za upravljanje investicionim fondovima Erste Invest a.d.10.
oktobra počinje sa upisom investicionih jedinica svog prvog fonda - Erste
Balanced. Time se Srbija svrstala u niz zemalja u kojima uspešno deluju
članice grupacije Erste Asset Management, koja upravlja kapitalom u visini od
oko 45 milijardi eura. Tim povodom, razgovarali smo sa Marijom Medenicom,
direktorkom i predsednicom Izvršnog odbora Društva.
SRBportfolio: Tržišta akcija su u padu već duže od
jedne godine, kako u svetu, tako i kod nas. Da li je u pitanju korekcija cena
koje su bile nerealno visoke ili se suočavamo sa krizom?
Beogradska
berza imala je svoj vrhunac u maju 2007. i od tada je zaista u oštrom padu. Smatram
da je u pitanju kombinacija dveju uzroka - korekcije previsokih cena, ali i
delovanja spoljnih faktora, od kojih je najznačajniji kriza hipotekarnog
tržišta u Sjedinjenim Državama. Svedoci smo jednog procesa "prelivanja
krize" preko Atlantika u Evropu, naš region i našu zemlju. Mesta za
optimizam ipak ima i mnogi analitičari skreću pažnju da se kriza tržišta
američkog tipa neće u istoj formi i obliku pojaviti u Evropi, a naročito ne u
zemljama u razvoju. Za razliku od američkog bankarskog i berzanskog tržišta,
koja su karakterisana kao visoko liberalna, evropska i tržišta zemalja u
razvoju su daleko striktnije regulisana, tako da se "američki
scenario" teško može ponoviti. Stoga se pozitivni i optimistični tonovi
čuju i iz EU, ali i iz zemalja okruženja.
SRBportfolio: Koju poslovnu strategiju razvija Vaše
Društvo?
S obzirom
na stanje svetskog i domaćeg finansijskog tržišta, odlučili smo da u prvom
periodu startujemo sa balansiranim fondom, čiji će portfolio karakterisati
minimalan broj vlasničkih hartija od vrednosti, upravo zbog drastično
povećanog rizika ulaganja u akcije. Ukoliko parametri poslovanja do kraja
kalendarske godine budu pozitivni, nameravamo da osnujemo još jedan
investicioni fond - fond rasta vrednosti imovine.
Investiranje u balansirani fond nosi potencijal za ostvarenje stabilnih stopa
prinosa uz umereno niski rizik pa stoga predstavlja optimalan mehanizam
investiranja za male i srednje investitore. U tom smislu, Erste Balanced fond
namenjen je svim fizičkim i pravnim licima - investitorima koji žele da na
duži vremenski period investiraju u veliki broj kvalitetnih domaćih i stranih
dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti i da od toga imaju finansijsku
korist.
SRBportfolio: Koje su vaše prednosti u odnosu na oštru
konkurenciju i zašto bi baš sada trebalo investirati u vaš Fond?
Erste
grupacija upravlja imovinom oko 350 investicionih fondova "teških"
preko 45 milijardi eura. Tokom 43 godine koliko se bavi ovom vrstom
poslovanja, grupacija je stekla ne samo lidersku poziciju na tržištu
centralne i istočne Evrope, već i izuzetan know-how. Znanje koje je grupa
stekla radeći na pomenutim tržištima nalazi se našem Društvu u potpunosti na
raspolaganju, što nam omogućuje da iskustva koja smo stekli u proteklom
periodu primenimo u Srbiji.
Politička i ekonomska stabilizacija Srbije očitava se u očekivanom privrednom
rastu, investicionom bumu, nastavku evropskih integracija i privođenja
tranzicije kraju. Imajući to u vidu, očekujemo i razvoj domaćeg finansijskog
tržišta. Besplatna podela akcija i najavljeno listiranje domaćih javnih
preduzeća na berzi doprineće uvećanju vrednosti i produbljivanju tog tržišta,
uz najavljeno smanjenje poreza na kapitalnu dobit i pojavu municipalnih
obveznica i novih emisija državnih obveznica.
U tom svetlu, očekujemo da naš Fond izbegne drastičan pad vrednosti drugih
fondova na tržištu koji je usledio nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i
izbora. Ukoliko se situacija na međunarodnim finansijskim tržištima
konsoliduje, očekujemo da će Beogradska berza ponovo početi da beleži rast,
naročito ako se uzme u obzir trenutna nerealno niska vrednost njenih indeksa.
Kako će u strukturi portfolija Fonda dominirati dužničke hartije od
vrednosti, novčani depoziti i ostali instrumenti tržišta novca dostupni u
regionu, izloženost volatilnosti tržišta akcija biće znantno smanjena u
odnosu na fondove rasta vrednosti imovine kojih je u Srbiji najviše i koji
pre svega ulažu u akcije kompanija listiranih na Beogradskoj berzi.
SRBportfolio: Gde
se može izvršiti upis investicionih jedinica fonda Erste Balanced?
Javni poziv
za upis i uplatu investicionih jedinica Erste Balanced fonda trajaće od 10.
oktobra do 8. novembra 2008. i u tom periodu bilo koje fizičko ili pravno
lice može izvršiti uplatu najmanje jedne jedinice, čija je početna cena 1000
dinara. Upis se može izvršiti u bilo kojoj filijali Erste Banke u Srbiji ili
u sedištu Društva za upravljanje fondovima u Beogradu, na Obilićevom vencu
br. 8.
Drutšvo za upravljanje investicionim fondovima Focus invest pokreće prvi
otvoreni investicioni fond očuvanja vrednosti imovine u Srbiji - Focus
novčani fond. Focus invest je, zbog nestabilnosti na svetskom finansijskom
tržištu i procene budćeg kretanja odlučio da kreira novi proizvod koji
obezbeđuje investitorima sigurnost i stabilan dnevni prinos. Za razliku od
postojećih fondova na domaćem tržištu, Focus novčani fond sredstva neće
plasirati u akcije, već u novčane depozite kod domaćih poslovnih banaka i
banaka sa sedištem u EU, odnosno OECD. Sredstva se takođe plasiraju u
niskorizične vrednosne papire - dužničke hartije od vrednosti sa rokom
dospeća do godinu dana čiji su izdavaoci Narodna Banka Srbije, Republika
Srbija i ostali emitenti predviđeni Zakonom o tržištu hartija od vrednosti.
Focus novčani fond svojim investitorima će obezbediti siguran prinos i dnevnu
likvidnost, uz minimalan rizik i troškove.Cilj investicione politike novog
fonda na srpskom tržištu jeste ostvarivanje prinosa većeg ili istog kao kod
depozita po viđenju i oročenja na kraći vremenski rok. Za Focus
novčani fond neće biti ulaznih i izlaznih naknada, osim naknade za
upravljanje od 1,55 odsto na godišnjem nivou. Javni poziv za upis i uplatu
investicionih jedinica objavljuje se 24. septembra i trajaće do 8. oktobra.
Novi investicioni
fond - Erste Invest
Na srpskom tržištu pojavljuje se 14. otvoreni investicioni i treći
balansirani fond - Erste Invest, za koga će javni poziv za upis i uplatu
investicionih jedinica po početnoj vrednosti od 1.000 dinara biti objavljen
uskoro. Fond će najmanje 85 odsto svoje vrednosti imovine ulagati u dužničke
i vlasničke hartije od vrednosti, pri čemu ulaganje u dužničke hartije i
novčane depozite ne može da bude manje od 35 ni veće od 65 odsto vrednosti
imovine. "Strateški cilj Erste balansiranog fonda jeste da
profesionalnim strategijama obezbedi dugoročan, kontinuiran i stabilan rast
vrednosti imovine članova uz minimiziranje izloženosti riziku", istakla
je predsednica Izvršnog odbora Erste investa Marija Medenica. Erste grupa
Srbiju vidi kao izuzetan potencijal za upravljanje imovinom, s obzirom da je
poslovanje na tom segmentu tek počelo, kao i da se očekuje da visok rast bruto
domaćeg proizvoda (BDP) u narednim godinama, što bi trebalo da dovede i do
snažnog rasta lične imovine.
Novi otvoreni investicioni fond - Hypo Balance
Otvoreni investicioni fond Hypo Balance juce je poceo sa radom upisom u Registar investicionih
fondova po resenju Komisije za hartije od vrednosti (www.sec.sr.gov.yu). Vec
od danas vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda Hypo
Balance moze se pratiti putem internet sajta www.hypoinvestments.rs i dnevnog
lista Politika. Svi zainteresovani investitori mogu kupiti investicione
jedinice u sedistu Drustva u Beogradu, Bulevar Mihaila Pupina 6 ? VIII
sprat, kao i u svim poslovnicama Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. (www.hypo-alpe-adria.co.yu)
Beograd i preko ovlascenih posrednika.
Hypo
Balance je balansirani otvoreni investicioni fond i karakterise ga
balansirano investiranje u akcije akcionarskih drustava, duznicke hartije od
vrednosti i depozite. Namenjen je svim fizickim i pravnim, domacim i stranim
licima, koji posredstvom fonda zele da investiraju u veci broj kvalitetnih
domacih i stranih vlasnickih i duznickih hartija od vrednosti sa ciljem
ostvarenja stabilne stope prinosa uz umereni rizik. Balansirani fondovi po
pravilu nose umereni potencijal za vise prinose ali i manji stepen rizika od
fondova koji pretezno ulazu u vlasnicke hartije od vrednosti (akcije). Hypo
Balance otvorenim investicionim fondom upravlja Drustvo za upravljanje investicionim
fondovima Hypo Investments a.d. iz Beograda, ciji je osnivac Hypo
Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd.
Društvo AC Fondovi objavilo Javni poziv za upis
investicionih jedinica
Dana
07.06.2008. godine AC Fondovi - Društvo za upravljanje investicionim
fondovima a.d. Beograd - objavilo je Javni poziv za upis i uplatu
investicionih jedinica. Javni poziv traje 30 dana, počev od 09.06.2008.
godine, zaključno sa 08.07.2008. godine. Početna vrednost investicione
jedinice za vreme trajanja javnog poziva iznosi 1.000,00 RSD. U toku trajanja
javnog poziva, naknada za kupovinu investicionih jedinica se neće
naplaćivati. Upis investicionih jedinica se može izvršiti u sedištu Društva u
Beogradu, Knez Mihailova 9, kao i kod posrednika, čiji spisak se može naći na
web lokaciji http://www.ac-fondovi.com/code/navigate.php?Id=8
Fima Invest
objavila javni poziv za fond Fima Southern Europe Activist
Fima je saopštila da je 22. maja 2008. godine Komisija za hartije od
vrednosti Republike Srbije odobrila zahtev za osnivanje zatvorenog
investicionog fonda Fima Southern
Europe Activist. Prema rečima Milana Marinkovića, direktora
društva FIMA Invest, osnivačka skupština akcionara Fonda i završne radnje oko
registracije fonda očekuju se u prvoj nedelji jula. Investiciona politika Fima Southern Europe Activist
fonda, prema navodima iz saopštenja, biće zasnovana na fokusiranom
investiranju u portfolio sa umerenim brojem prinosa većim od stope rasta
berzanskih indeksa na referentnim tržištma. Fima Southern Europe Activist, kako i samo ime kaže,
biće fond koji će nastojati da "aktivističkim" pristupom učestvuje
u procesima korporativnog upravljanja i da se zalaže za kreiranje dodate
vrednosti unapređenjem poslovanja i transparentnosti rada kompanija u čije
hartije od vrednosti investira. Početna vrednost jedne akcije
tokom javnog poziva iznosiće 10.000 dinara, a kupci akcija mogu biti domaća i
strana lica.
Društvo
za upravljanje investicionim fondovima Citadel Asset Management dobilo je
dozvolu za rad prvog zatvorenog investicionog fonda u Srbiji - Trijumf elit
Najniži
iznos uplate u zatvoreni investicioni fond biće 100 puta veći nego u otvoreni.
Investiciona politika fonda Trijumf
elit biće da više od polovine vrednosti svoje imovine ulaže u
akcije akcionarskih društava kojima se ne trguje na berzi, kao i udele
ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću u Srbiji.
Ulaganje u fond namenjeno je svim zainteresovanim investitorima, a
prvenstveno onim koji su spremni da preuzmu veći rizik uz mogućnosti da
dugoročno ostvare značajne prinose.
Društvo
Citadel Asset Management namerava da uskoro objavi javni poziv za upis i
uplatu akcija ovog zatvorenog investicionog fonda u okviru kojeg će biti
emitovano i distribuirano 250 akcija. Nominalna vrednost jedne
akcije iznosiće 100.000 dinara, što je i minimalan iznos uplate u ovaj fond.
Javni poziv za upis i uplatu akcija tog zatvorenog investicionog fonda
trajaće najviše 60 dana, a u tom periodu će biti održana Osnivačka skupština
fonda, nakon čega sledi dobijanje rešenja o odobrenju izdavanja akcija fonda,
upis u registar Agencije za privredne registre i Registar investicionih
fondova Komisije za hartije od vrednosti.
Investiranje će početi odmah po upisu u Registar investicionih fondova, što
se očekuje početkom septembra, dok se listiranje akcija fonda na Beogradskoj
berzi očekuje oko mesec i po kasnije.
Generalni
direktor Citadel Asset Managementa Aleksandar Krtinić kaže da je vrsta
zatvorenih investicionih fondova kojoj pripada fond Trijumf elit u pogledu ulaganja
znatno fleksibilnija od otvorenih investicionih fondova, jer sredstva ne mora
da plasira samo u akcije firmi kojima se trguje na berzi, već i u mnoge
drugačije projekte. Ovom prilikom, on je izhavio: "Zahvaljujući tome,
zatvoreni investicioni fond Trijumf
elit biće znatno slobodniji u svom investiranju, a to će se
nesumnjivo odraziti na prinose akcija tog fonda i zadovoljstvo njegovih
akcionara“.
Danilo Vuksanović,
direktor i član Upravnog odbora KomBank IN FOND-a, za posetioce našeg portala
otkriva zašto je dobro sada ulagati u srpsku berzu i investicione fondove.
Gospodine Vuksanoviću, kako
ocenjujete tajming pojavljivanja poziva Vašeg Fonda za upis investicionih
jedinica? Početak
rada investicionog fonda KomBank IN FOND predstavlja rezultat poslovne
strategije Komercijalne banke i dinamike njene realizacije. Realizujući
planove, mi smo vrlo pažljivo pratili kretanja na domaćem i svetskom tržištu
i - shodno tome - doneli odluku da sa radom počnemo u trenutku za koga smatramo
da je izuzetno povoljan za početak našeg poslovanja.
U čemu se sastoji povoljnost sadašnjeg trenutka?
Vreme za
ulaganje u investicione fondove i berzu je povoljno. Cene su niske, negde na
nivou od pre dve godine, što je svakako odličan momenat za kupovinu, ulazak
na tržište. Procenjujemo da je period pada za nama, odnosno da je tržište
trenutno u fazi stabilizacije i da nas očekuje period rasta. Naravno,
očekujemo i da se stvore povoljniji uslovi za dolazak ozbiljnih investicionih
"igrača". Mi smo u Srbiji i do sada imali neke respektabilne strane
investitore, iz Slovenije, Hrvatske, Skandinavije... ali dolazi vreme kada će
i kod nas ući još ozbiljniji i veći investitori koji planiraju i rade na duge
staze.
Dosta je bilo reči o korporativnim investitorima. Šta
nam možete reći o građanima kao investitorima - u ovom slučaju, kupcima
investicionih jedinica?
Mislimo da
su njihova uloga i potencijal koji poseduju do sada u velikoj meri bili
neiskorišćeni i da je to segment na koji ubuduće ozbiljno računamo,
prevashodno zbog toga što su investicioni fondovi i nemenjeni fizičkim
licima. U KomBank IN FOND-u očekujemo dobar odziv građana na naš poziv da
upišu naše investicione jedinice. U tom pogledu, mi se oslanjamo na poverenje
koje su oni i do sada davali Komercijalnoj banci, a koje se manifestuje u
tome da je ona danas najveća domaća banka i da je lider u mnogim oblastima,
uključujući i iznos devizne štednje koji joj je poveren upravo od strane
stanovništva.
Osnivanjem ovog investicionog fonda, Komercijalna banka je praktično
proširila svoju ponudu na finansijskom tržištu Srbije, omogućivši svojim
postojećim i budućim klijentima da i kroz njega uvećavaju svoj kapital. Građanin
time dobija mogućnost da bira na koji način želi da investira, u skladu sa
njegovim željama, mogućnostima i očekivanjima po pitanju izvesnosti, visine i
brzine prinosa.
Kako ocenjujete
stepen upoznatosti naše javnosti sa radom
investicionih fonova uopšte? Dosta
bi toga još trebalo učiniti po tom pitanju i tu bi vodeću ulogu, osim
finansijskih institucija, trebalo da preuzmu i mediji. Mogu da kažem da
službenici Komercijalne banke imaju iskustvo i znanje koje im omogućuje da
svakoj zainteresovanoj osobi pruže na licu mesta neophodne informacije u vezi
sa pristupanjem Fondu i njegovim radom. Široka rasprostranjenost filijala
Banke u kojima se može sklopiti ugovor i izvršiti kupovina investicionih
jedinica predstavlja veliku pogodnost koju nudimo.
Do kada se može izvršiti upis investicionih jedinica
Fonda?
Upis
investicionih jedinica može se izvršiti po jedinstvenoj ceni od 1.000,00 RSD
do 23.05.2008. godine, a nakon toga upis i uplata mogu se vršiti po ceni
investicione jedinice koja bude važila za taj dan.
U toku trajanja Javnog poziva, odnosno do 23.05.2008. godine, svi kupci
investicionij jedinica fonda KomBank IN FOND biće oslobođeni troškova ulazne
provizije kao i administrativnih troškova.
Kombank Infond
počeo upis jedinica
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Kombank invest iz Beograda
počelo je upisivanje jedinica investicionog fonda Kombank Infond. Kombank
Infond je otvoreni investicioni fond rasta vrednosti imovine, koji će
najmanje 75 odsto sredstava ulagati u akcije domaćih i stranih kompanija. Investiocina
jedinica po ceni od 1.000 dinara moći će da se kupi do 23. maja bez
provizije, a spisak uplatnih mesta objavljen je na internet adresi Kombank
investa (www.kombankinvest.com). Naknada za upravljanje imovinom iznosi tri
odsto, od vrednosti imovine fonda na godišnjem nivou. Vlasnik Društva za
upravljanje investicionim fodovima Kombank invest je beogradska Komercijalna
banka, a osnovni kapital tog društva je 20 miliona dinara.
Uprkos
turbulencijama na berzi vrednost investicione jedinice Citadelovog fonda
TRIUMPH raste iz dana u dan, potvrđujući da se, pre svega zahvaljujući znanju
i kvalitetu, može uspešno poslovati i u nepovoljnim uslovima
U
uzburkanom moru Beogradske berze ovih dana kormilo najčvršće drži Citadelov
investicioni fond TRIUMPH, ploveći sigurno ka mirnoj luci. „Zelena zona”
uspešnog poslovanja za stručnjake ovog fonda ni u teškim trenucima kroz koje
prolazi srpsko tržište finansija nije nedostižan, već cilj koji ostvaruju iz
dana u dan. Vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda
TRIUMPH od sredine marta nalazi se na prvom mestu liste investicionih
jedinica svih fondova rasta vrednosti imovine koji posluju u Srbiji.
Na taj
način, TRIUMPH je postao jedini fond koji na domaćem tržištu beleži
konstantan rast prinosa, za razliku od svih drugih fondova čija je vrednost
investicionih jedinica samo od početka 2008. godine opala za u proseku devet
odsto.
- Dosta dugo i pažljivo smo pripremali investicionu strategiju fonda TRIUMPH.
Svaka naša odluka zasnovana je na temeljnim analizama i pouzdanim
predviđanjima kretanja brojnih hartija na Beogradskoj berzi. Drago nam je što
je takav pristup od samog starta dao odlične rezultate i naša namera je ne
samo da nastavimo sa tim, već i da stalno unapređujemo čitav koncept –
istakao je Aleksandar Krtinić, generalni direktor Društva za upravljanje
investicionim fondovima Citadel Asset Management. Prema njegovim rečima,
posledice aktuelnog trenda na Beogradskoj berzi nisu se negativno odrazile na
poslovanje fonda TRIUMPH i kretanje njegove investicione jedinice.
- Toga su naročito svesni svi članovi našeg fonda. Mnogi od njih su nam u
toku proteklih dana čestitali na ostvarenim rezultatima, što je samo dodatna
potvrda uspešnosti načina na koji je Citadel Asset Management ušao u celu ovu
priču – zaključuje Krtinić.
Zaminljivo
je napomenuti da je u periodu od 22. februara (kada je završen javni poziv za
upis i uplatu investicionih jedinica fonda TRIUMPH) do danas vrednost indeksa
Belex 15, koji prati kretanje najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi pao
za nešto više od 19 odsto. Sve to samo potvrđuje da je i na ovdašnjem tržištu
moguće ostvariti značajan rast dok drugi padaju. Kompanija Citadel i
investicioni fond TRIUMPH su upravo dokaz tome. Izazovi i način na koji se
nose sa njima su ono što hrabre odvaja od prosečnih. TRIUMPH za sada
neustrašivo preskače hridi uzburkanog srpskog tržišta, što svedoči o jasnom
planu, viziju i ozbiljnim proračunima stručnjaka tog Društva. A koliki uspeh
mogu ostvariti u povoljnijim uslovima već sada se da naslutiti…
Ekipa sajta
srbportfolio.com
Put do mirne
starosti
Raiffeisen FUTURE
dobrovoljni penzioni fond imao najveći realni prinos u prošloj godini – 9,36
odsto
Ulaganje u
dobrovoljne penzione fondove donosi mirnu i sigurnu starost. Najavljena
reforma penzionog sistema u Grčkoj – duži radni vek i manja penzija, dovela
je do generalnog štrajka građana ove republike. Slična reforma verovatno
očekuje i Srbiju, a tada će u velikoj prednosti biti oni koji su o starosti
mislili na vreme – ulažući u dobrovoljne penzione fondove.
Raiffeisen
FUTURE a.d. društvo za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom, trenutno je
najuspešnije u ovoj oblasti u Srbiji. Snežana Ristanović, direktorka,
zadovoljna je uspehom koji je društvo postiglo u proteklih godinu dana.
– Ostvarili smo najveći realni prinos u celoj industriji u poslednjih godinu
dana. Postoje tri vrste prinosa koje se u poslovanju penzionih fondova
uzimaju u obzir i objavljuju. Realan prinos Raiffeisen FUTURE – a, koji je
najbolji pokazatelj uspešnosti fonda, od 3. januara do 31. decembra 2007.
godine bio je 9,36 odsto. Ako uzmemo u obzir koliko turbulencija je bilo na
Beogradskoj berzi u tom periodu, ostvarili smo izuzetan uspeh. – rekla je
Ristanovićeva.
Ona je istakla da je diskutabilno uverenje da su penzioni fondovi pre svega
namenjeni mladima.
– Mladi jesu jedna od naših ciljnih grupa, ali i oni koji imaju desetak
godina do penzije mogu mnogo da učine za svoju budućnost ukoliko se odluče da
ulažu u neki od penzionih fondova. Njima se takođe obraćamo i trudimo se da
probudimo svest o važnosti ulaganja u mirnu starost – objasnila je naša
sagovornica.
Ristanovićeva
ukazuje na još jednu predrasudu kad je reč o penzionim fondovima.
– Penzioni fondovi nisu privilegija bogatih. Naprotiv, oni su šansa za
srednje i siromašnije slojeve društva. Svesni smo da je teško ljude uveriti u
to da treba mesečno izdvojiti 1.000 dinara, dve, tri, kad sa druge strane
jedva sastavljaju kraj s krajem. Ipak, obrazovanjem građana i podizanjem
nivoa svesti po ovom pitanju, uverena sam da će i broj onih koji ulažu u
dobrovoljne penzione fondove drastično porasti – jasna je Ristanovićeva.
Za
penziju jednog penzionera u Srbiji, potrebno je da radi tri i po zaposlena. S
obzirom na to da smo stara nacija i da je problem nezaposlenosti veoma
izražen, jasno je da postoji deficit u državnom penzionom fondu. To praktično
znači da se manjak novca u penzionom fondu (50 odsto) nadoknađuje iz budžeta.
Preciznije – od građana poreskih obveznika. S druge strane građani Srbije ne
ulažu dovoljno novca u dobrovoljne penzione fondove. Snežana Ristanović
očekuje da se u edukaciju stanovništva i popularizaciju dobrovoljnih
penzionih fondova uključi država.
– Gotovo da je zanemarljiv broj zemalja u svetu gde isključivo država
preuzima odgovornost za primanja starih, odnosno isplatu penzija. Zemlje u
okruženju su daleko ispred nas kad govorimo o reformi penzionog sistema. Zato
očekujemo od države da preduzme odlučnije korake na ovom polju – napomenula
je Ristanovićeva.
Dobro
je što Srbija ima Zakon koji ovu oblast reguliše i što je sistemski III stub
postavljen isto kao i u drugim zemljama. Naša sagovornica skrenula je pažnju
da bi trebalo omogućiti nešto veći manevarski prostor fondovima (veći
procenat ulaganja u depozite banaka), s obzirom na to da je prostor za
ulaganje u našoj zemlji relativno mali.
– U dobrovoljni penzioni fond građani mogu ulagati putem tzv. penzionog plana
ili individualnog ugovora o članstvu, s tim što u drugom slučaju pojedinac
može samostalno da promeni fond. Prednost našeg fonda je i u dostupnosti
članovima. U bilo kojoj ekspozituri Raiffeisen banke naši članovi mogu dobiti
sveobuhvatnu uslugu. Želimo da nastavimo sa dobrim poslovanjem i opravdamo
poverenje onih koji su uložili novac kod nas – objasnila je Ristanovićeva.
„Raiffeisen
FUTURE” je za godinu dana stekao 5.500 članova koji mesečno u proseku ulažu
4.180 dinara što je rekord u Srbiji.
– Bavimo se poslom koji zahteva veliko znanje i kvalitet. S druge strane,
nažalost, građani Srbije nisu dovoljno upoznati sa radom i prednostima
penzionih fondova. Pojednostavljeno, kod nas ulažete novac koji mi uvećavamo
dobrom investicionom politikom. Posle 53 godine života najranije, možete
podići ono što ste uložili uvećano za prinos. Novac vam možemo isplatiti
odjednom, programiranom isplatom, kupovinom anuiteta, ili kombinacijom ovih
načina. Na vama je da uživate u mirnoj starosti…
Sa postojanjem i radom investicionih fondova na srpskom tržištu upoznato je
tek nešto više od polovine građana naše zemlje starijih od 18 godina,
pokazali su rezultati nedavnog istraživanja Društva za upravljanje
investicionim fondovima Citadel Asset Management. Prema nalazima tog
istraživanja, obavljenog pod nazivom „Investicioni fondovi u Srbiji – Koliko
ih građani poznaju“, 51 odsto ispitanika izjavilo je da je upoznato sa
postojanjem i radom investicionih fondova u našoj zemlji, dok je ostalih 49
odsto ispitanika reklo da ne zna odgovor na pitanje: Šta su to investicioni
fondovi?
Rezultati
Citadelove analize pokazuju i to da su u ovu tematiku mnogo više upućeni
stanovnici urbanih sredina (58 odsto), za razliku od stanovnika ruralnih
područja gde je sa postojanjem i radom
investicionih fondova upoznato svega 39 odsto građana. Posmatrano
prema kriterijumu radno-svojinskog statusa, najinformisaniji o investicionim
fondovima su preduzetnici i samozaposlena lica (74 odsto), zatim zaposleni
(66 odsto) i učenici/studenti (63 odsto). S druge strane, najmanje znanja o
ovoj temi imaju domaćice, među kojima je svega 25 odsto onih koje su izjavile
da znaju šta su investicioni fondovi?
– Formiranje kolektivne svesti o prednostima ulaganja u investicione fondove
je postupan proces i posao koji je nemoguće uraditi preko noći. Međutim, više
je nego izvesno da investicionim fondovima i na našem tržištu pripada
budućnost. U Srbiji trenutno nema pouzdanih podataka o tome koliko fizičkih
lica ulaže svoj novac u investicione fondove, ali se procenjuje da ta brojka
već sada iznosi više hiljada - istakla je Violeta Ivanković, portfolio
menadžer otvorenog investicionog fonda TRIUMPH, kojim upravlja Citadel Asset
Management.
O istraživanju
Istraživanje Društva za upravljanje investicionim fondovima Citadel Asset
Management pod nazivom „Investicioni fondovi u Srbiji – Koliko ih građani
poznaju“ sprovedeno je u prvoj polovini februara 2008. godine na uzorku koji
je brojio više od 1.500 punoletnih ispitanika sa područja čitave zemlje.
Uzorkom su obuhvaćene sve starosne grupe građana u okviru pomenute
kategorije, kao i sve grupe građana klasifikovane prema radno-svojinskom
statusu (zaposleni, nezaposleni, penzioneri, studenti, preduzetnici,
poljoprivrednici i domaćice).
Sa prinosom od 19,46% (ostvarenim od početka poslovanja 3. januara 2007. do
1. januara 2008.), Raiffeisen Future a.d. je zauzelo prvo mesto u industriji
dobrovoljnih penzijskih fondova. Raiffeisen Future a.d. Beograd Društvo za
upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom je od početka poslovanja,
zaključno sa 31.12.2007. godine, ostvarilo najveći prinos i tako zauzelo prvo
mesto u industriji dobrovoljnih penzijskih fondova, sa ostvarenim prinosom od
19,46%.
U prvoj godini poslovanja, poverenje Društvu Raiffeisen Future ukazalo je 5.498 članova. Imovina
članova fonda kojom Društvo upravlja dostigla je iznos veći od 122 miliona
dinara. Prosečan uplaćeni doprinos za 12 meseci iznosi 4.180 dinara mesečno,
pri čemu 98% članova redovno uplaćuje mesečne doprinose. Što se tiče
strukture članova fonda, 88% su zaposleni za koje poslodavac uplaćuje dopunske
penzijske doprinose, a 12% su fizička lica koja su se opredelila da
samostalno uplaćuju sredstva. Prosečna starost članova fonda je 41 godina, a
odnos muškaraca i žena je 51% : 49% u korist muškaraca.
Plan u
2008. godini je da se u 7 regionalnih centara otvore posebne filijale Raiffeisen Future Društva za
upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, radi veće dostupnosti
korporativnim klijentima, i kvalitetnije edukacije građana o mogućnostima
dobrovoljnih penzijskih fondova.
Najvažniji ciljevi u 2008. su povećanje broja članova, rast imovine pod
upravljanjem i rast prinosa na uložena sredstva članova fonda. Poseban
akcenat biće stavljen na edukaciju građana o potrebi štednje za mirnu
starost.
U oba fonda zadovoljni su ostvarenim u prethodnoj godini
Investicioni
fond „Delta Investments” i „Dunav” dobrovoljni penzijski fond, zadovoljni su
ostavrenim u prethodnoj godini. U „Dunavu” oprezno predviđaju uslove koji će
na tržištu vladati u 2008., dok u „Delta Investments-u” na ovu godinu gledaju
sa više optimizma.
Ivan Batinica, portfolio menadžer „Dunava” ocenio je rad njegovog
dobrovoljnog penzijskog fonda veoma uspešnim.
– I pored značajnih turbulencija na berzi i deviznom trzistu, fond će ovu
godinu završiti pozitivno. Počeli smo da radimo početkom aprila, tako da
nismo uhvatili rast tržista akcija koji je trajao od oktobra 2006. godine. Od
početka rada fonda do 29. decembra 2007. godine, Belex 15 je pao skoro 20
odsto, dok je dinar apresirao preko 2 odsto u odnosu na evro. Članovi fonda
imaju puno poverenje u nas, tako da je aktiva fonda za nešto više od devet
meseci rada porasla skoro 42 odsto i dostigla iznos od 17,7 miliona evra –
rekao je Batinica.
Naš
sagovornik kaže da je rano za ovogodišnje prognoze iz nekoliko razloga.
– Mnogo toga će zavisiti od rešenja statusa Kosova. Investitori su za sada
uzdržani, ali ako rasplet političke situacije bude pozitivan, može se
očekivati rast tržista već u prvom tromesečju ove godine. Rezultati će u
velikoj meri zavisiti i od daljeg razvoja finansijskog tržišta. Bez pojave
novih instrumenata za trgovanje, fondovi će imati velikih problema za
ulaganje slobodnih sredstava u buducnosti – napomenuo je Batinica.
DZU
Delta Investments je na kraju 2007. godine upravljao imovinom Delta Plus
balansiranog investicionog fonda od oko 19 miliona evra, a investiciona
jedinica Delta Plus fonda od marta je zabeležila rast od 33 odsto. Delta
Investments bogatiji je za 2.500 članova i, kako kažu u ovom fondu, dragoceno
poslovno iskustvo.
– Imajući u vidu da je reč o novoj finansijskoj grani koja je u potpunosti
orijentisana na prilično nerazvijeno srpsko finansijsko tržište, menadžment
tim Delta Investments-a je doneo odluku da započne poslovanje sa fondom
umerenog nivoa rizika. Delta Plus je formiran kao otvoreni balanisrani fond,
fond srednjeg nivoa rizika, koji maksimalno 65 odsto ukupne imovine ulaže u
akcije, a ostatak u obveznice i depozite. Investiranje u obveznice izvršeno
je uglavnom kroz kupovinu obveznica stare devizne štednje nominiranih u
evrima, koje istovremeno kao relativno bezrizično ulaganje sa efektivnim
godišnjim prinosom od 5,5 do 7 odsto obezbeđuju stabilnost vrednosti
investicione jedinice u periodima značajnih oscilacija cena na berzi Ulagači
koji su u martu kupili jedinice Delta Plus fonda danas bi mogli da se pohvale
kapitalnim dobitkom od oko 33 odsto – istakli su čelnici Delta Investments-a.
U ovom
fondu sa optimizmom gledaju i na 2008. godinu.
– Sadašnji portfolio Delta Plus fonda kvalitetno je izbalansiran sa
stanovišta strukture ulaganja, očekivanih prinosa i rizika tako da očekujemo
da u narednoj godini može u najmanju ruku ponoviti ovogodišnje rezultate. U
narednim mesecima, pre svega, očekujemo stabilizaciju političke situacije što
će olakšati i ubrzati razvoj ove mlade finansijske grane. Predviđamo jačanje
konkurencije kroz uključivanje još nekoliko velikih banaka što je svakako
dobra stvar i za nas i za ulagače. Naši planovi za sledeću godinu nisu mali.
Naš cilj je da ostanemo lideri na tržištu. To sa jačanjem konkurencije i
uključivanjem jakih igrača neće biti lako ali je to za nas dodatni podstrek. U
tom smislu uskoro krećemo sa još jednim fondom, Delta Dynamic, za koji smo
već dobili rešenje od Komisije za hartije od vrednosti. Delta Dynamic će biti
fond rasta vrednosti imovine i uz nešto viši nivo rizika pružaće priliku za
ostvarenje višeg nivoa prinosa. Na taj način Delta Investments postaje prvo
Društvo kod koga će klijenti moći da u skladu sa svojim sklonostima ka riziku
odaberu odgovarajući fond u koji će uložiti svoja sredstva. Takođe, za
narednu godinu planiramo osnivanje još nekoliko zatvorenih fondova od kojih
će jedan sigurno biti fond nekretnina – rekli su u Delta Investments-u.
Fond focus premium sprovodi promotivnu akciju prodaje investicionih jedinica
bez ulazne naknade, čiji je osnovni cilj animacija tržišta i povećanje broja
investitora na srpskom finansijskom tržištu-od onih sa manjim kapitalom za
ulaganje, pa do velikih profesionalnih investitora. Investicioni
fondovi u Srbiji postoje nešto manje od godinu dana i raspolažu sa oko 50
miliona eura imovine.
Procenjuje
se da je potencijal investiranja u fondove u Srbiji znatno veći, budući da je
samo u novembarskoj nedelji štednje u banke ušlo preko 310 miliona eura, kao
i da je fondovska industrija u Hrvatskoj teška oko 4 milijarde eur-a. Dosadašnja
iskustva u Srbiji su pokazala da fondovi pravilnom investicionom politikom
odbacuju bolje rezultate nego indeksi Beogradske berze, pogotovu u
uslovima negativne tržišne korekcije, pri čemu je Focus Premium jedini
zabeležio rast od 5% od septembra.
Snažnija fondovska industrija će doprineti povećanju tražnje na domaćoj berzi
i stabilnosti srpskog finansijskog tržišta, u iščekivanju velikih
događaja-privatizacije velikih državnih preduzeća i besplatne podele akcija
građanima, koji će doneti bum srpskom tržišta kapitala.
Promotivna
akcija je počela 15 januara i trajaće do 15 februara 2008 godine, a ulazna
naknada neće biti naplaćena za sve kupovine koje se izvrše u sedištu Društva
Focus Invest ili putem prodajne mreže banaka posrednika, Volks i Metals
banke.
Citadel
dobio licencu za investicioni fond
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Citadel Asset Management iz
Beograda dobilo je u četvrtak, 27. decembra, dozvolu Komisije za hartije od
vrednosti za organizovanje otvorenog investicionog fonda „TRIUMPH“. Reč je o
prvom investicionom fondu za koji je društvo Citadel Asset Management dobilo
licencu. Ovaj fond će predstavljati fond rasta vrednosti imovine, čija će
investiciona politika biti da najmanje 75 odsto svoje imovine ulaže u
vlasničke hartije od vrednosti na berzi.
Društvo Citadel
Asset Management namerava da javni poziv za upis investicionih jedinica u
otvoreni investicioni fond „TRIUMPH“ raspiše u drugoj polovini januara. Javni
poziv će trajati 21 dan, a sva zainteresovana fizička i pravna lica moći će
od tog datuma da uplate investicione jedinice u otvoreni investicioni fond
„TRIUMPH“ i to kako u sedištu kompanije Citadel Asset Management u poslovnoj
zgradi Genex apartmana u Beogradu, tako i preko njenih ovlašćenih
posrednika.
– Osnivanjem Društva Citadel Asset Management, a sada i dobijanjem dozvole za
organizovanje otvorenog investicionog fonda „TRIUMPH”, Citadel grupa je još
jednom potvrdila svoju zainteresovanost da nastavi sa razvojem novih
investicionih aktivnosti na domaćem tržištu. Dobra stvar je to što se
konkurencija na tržištu investicionih fondova u Srbiji razvija, jer će
najveću korist od toga imati investitori. Međutim, da bi poslovanje
investicionih fondova u narednom periodu bilo uspešnije, neophodno je
unaprediti ovdašnji investicioni ambijent, odnosno stvoriti uslove za
uvođenje novih investicionih instrumenta – istakao je generalni direktor
Citadel Asset Management, Aleksandar Krtinić. Ovo društvo predalo je pre nekoliko dana Komisiji za hartije od vrednosti
i dokumentaciju za osnivanje zatvorenog investicionog fonda.
O kompaniji
Društvo za
upravljanje investicionim fondovima Citadel Asset Management članica je šire
Citadel grupe, koja danas predstavlja vodeću investicionu grupaciju na
tržištu jugoistočne Evrope. Osim pomenutog društva, Citadel grupu čine još i
Citadel Financial Advisory (investiciono savetovanje), Citadel Securities (brokersko-dilerska
kuća) i Citadel Real Estate (investiciono savetovanje u poslovima sa
nekretninama). Društvo Citadel Asset Management dobilo je 25. oktobra dozvolu
za rad od Komisije za hartije od vrednosti, zahvaljujući čemu je Citadel
grupa postala prva finansijska institucija u Srbiji sa objedinjenom ponudom
usluga po ugledu na najveće svetske investicione banke.
Ekipa sajta
srbportfolio.com
FIMA i DELTA GENERALI zadovoljni 2007. godinom
Oba fonda zabeležila rast u prošloj godini i
očekuju još bolje rezultate u 2008.
Nataša Marjanović, direktorka i portfolio menadžer DELTA GENERALI Društva za
upravljanje dobrovoljnjim penzijskim fondom, dala je sajtu srbportfolio.com
komentar o poslovanju u 2007. godini i predviđanje za 2008. godinu.
Kako ocenjujete rad Vašeg fonda u
protekloj godini?
Dobrovoljni
penzijski fondovi predstavljaju nov finansijski proizvod na našem tržištu i,
za relativno kratko vreme koje posluju, mogu da budem zadovoljna, kako
rezultatima dobrovoljnog penzijskog fonda „Delta Generali”, tako i činjenicom
da smo, zajedno sa ostalim fondovima , učinili prvi, možda i naznačajniji
korak u popularizaciji ovog vida štednje. Sa 34.000 članova, imovinom od
preko 8 miliona evra i investicionom jedinicom od 1.180 dinara (ekvivalent
godišnjem prinosu od 16%), što su rezultati našeg fonda, imamo razloga da
budemo ponosni na učinjeno u prethodnom periodu.
Kakva su Vaša očekivanja u sledećoj
godini, kad je reč o uspehu fonda koji vodite?
Imajući u
vidu političku nestabilnost, situaciju na Kosovu i druge faktore koji mogu
negativno uticati na tržiste kapitala, a samim tim i na dobrovoljne penzijske
fondove, veoma je teško davati čak I kratkoročne prognoze. Ipak, budući da je
ovde reč o zdravom proizvodu koji obezbeđuje stabilan i siguran rast imovine
na duži period, nema sumnje da je pred njim svetla budućnost. Svest o
neophodnosti štednje za stare dane će se neminovno razvijati, što ce uticati
na rast i razvoj penzijskih fondova kod nas, pa i na dobrovoljni penzijski
fond „Delta Generali”. Ipak, tempo tog rasta biće određen činiocima koje sam
spomenula, kao i spremnošću drzave da pomogne razvoj ovakvih fondova.
Vladimir Pavlović, portfolio menadžer FIMA Invest Management Company,
zadovoljan je uspehom koji je njegov investicioni fond ostvario u 2007. U
2008. godini on očekuje oporavak tržišta i dobre poslovne rezultate.
Zadovoljni ste rezultatima poslovanja
u protekloj godini?
Što se
tiče rada investicionog fonda „FIMA ProActive” u 2007. godini, veoma sam
zadovoljan. Na tržištu koje je od početka rada fonda „palo” oko 30 odsto,
fond je zabeležio rast od oko 2,5 odsto. Sa investiranjem smo počeli kada su
indeksi Beogradske Berze bili na istorijski najvećim vrednostima, a u oktobru
smo bili na plus 13 odsto. U tom trenutku tržište je imalo minus 10 odsto.
Međutim, istakao bih da su i ostali fondovi napravili odličan posao i da su
svi „pobedili tržište”.
Šta FIMA očekuje u sledećoj godini?
Sve
korekcije su dugotrajne i mučne, a oporavci tržišta brzi i dinamični, tako da
su naše prognoze za 2008. godinu pozitivne. Srpsko finansijsko tržiste nema
strukturnih problema, postignuta je makroekonomska stabilnost i, prema
najavama, kompanije će imati dobre poslovne rezultate. Sa prvim pozitivnim
vestima o rešavanju političkih pitanja, očekujemo oporavak tržišta. Želeo bih
i da istaknem da investiranje u akcije i investicione fondove nije trka na
100 metara, već maraton, tako da investitori koji imaju dugoročni
investicioni horizont imaju znatno veće šanse da naprave dobar prinos.
Ekipa sajta
srbportfolio.com
U Srbiji sve više
investicionih fondova Citadel pare čuva i množi
Tržište
investicionih fondova u Srbiji svakog meseca postaje sve razvijenije -
Investitori u Hrvatskoj danas imaju već oko četiri milijarde evra uloženih u
investicione fondove –– Početkom naredne godine i Društvo za upravljanje
investicionim fondovima Citadel Asset Management iz Beograda objaviće javni
poziv za upis i uplatu investicionih jedinica u svoj prvi fond
Da li da
pare ostavim u „slamarici” - tamo gde je najsigurnije - ili da ih uložim u
banku?
Ovo pitanje sebi, najverovatnije, postavlja svaki Srbin koji ima ušteđevinu. Kolika
god ona bila. Na Zapadu je, međutim, pitanje štednje rešeno na ovaj, ali i na
druge načine koji su u našoj zemlji tek od nedavno postali mogući.
– Ulaganje u investicione fondove, koji su kod nas tek u povoju, u razvijenim
zemljama se praktično smatra načinom štednje. I to jednim od najisplativijih.
Naime, investicioni fondovi, a posebno društva koja njima upravljaju pružaju
mogućnost i malim investitorima, odnosno običnim ljudima koji ili nemaju
dovoljno znanja ili dovoljno vremena da se samostalno bave berzanskim
ulaganjima, da plasiraju svoj novac u veći broj različitih hartija od
vrednosti, uz znatno manji rizik i time ostvare prinose koji su među najvećim
na tržištu. Svemu tome, naravno, treba dodati i likvidnost uloženih
sredstava, odnosno mogućnost svakog investitora da u bilo kom trenutku
podigne svoj novac uložen u neki od fondova, što je još samo jedna od
značajnih prednosti – objašnjava Aleksandar Krtinić, direktor novoosnovanog
Drustva za upravljanje investicionim fondovima Citadel Asset Menagement.
Citadel
Asset Management je trenutno četvrto društvo koje posluje u okviru Citadela
kao vodeće grupe za investiciono savetovanje na finansijskom tržištu
jugoistočne Evrope. Na listi klijenata ove grupe nalaze se brojne finansijske
institucije u zemlji i inostranstvu, Vlada Srbije, Agencija za privatizaciju,
renomirane domaće i svetske kompanije, fizička lica i preduzetnici sa velikim
kapitalom. Epitet vodećeg investicionog savetnika u Srbiji, Citadel opravdava
i ukupnom vrednošću transakcija na kojima je dosad savetovao, a koja iznosi
više od 4,5 milijardi evra.
Do kraja
2007. godine, ističe Krtinić, Društvo Citadel Asset Management će osnovati
svoj prvi investicioni fond otvorenog tipa, ali i podneti dokumentaciju za
osnivanje još jednog fonda, ovoga puta zatvorenog. Veoma brzo posle toga,
Društvo će objaviti javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica u
svoj otvoreni fond. Najmanji iznos uplate biće zakonskih 1.000 dinara, koliko
će u toku javnog poziva vredeti investiciona jedinica pomenutog fonda.
– Uobičajena zarada ulagača u investicione fondove na Zapadu je između 15 i
20 odsto. Dakle, ukoliko u fond na početku godine uložite 10.000 evra, na
kraju godine trebalo bi da imate 11.500 do 12.000 evra. Osim toga, u
razvijenim zemljama se značajnim ili čak odličnim uspehom smatra zarada od 30
do 40 odsto. Kao zemlja u tranziciji, Srbija se u smislu investicionih
fondova odlikuje većim rizicima, ali i mogućnostima za zaradu. Na
primer, pojedini investicioni fondovi u Srbiji su u proteklih nekoliko meseci
imali zaradu od čak 70 odsto – ističe Krtinić.
– U investicionim fondovima kojima bude upravljao Citadel Asset Management o
novcu članova će brinuti vrhunski profesionalci. Njihovim kvalitetom,
iskustvom i znanjem biće smanjen rizik od eventualno neuspešnog berzanskog
poslovanja sa kojim se mnogi individualni investitori suočavaju kad nastupaju
samostalno. Ali i mnogo više od toga – objašnjava naš sagovornik.
Rizici
koje na sebe preuzima svaki investitor koji ulaže u investicione fondove nisu
zanemarljivi. Politička nestabilnost u Srbiji, kao i neizvesnost u vezi sa
rešavanjem „kosovskog pitanja” utiču na Beogradsku berzu i tek bi trebalo
videti šta će se na političkom planu dešavati, ali i na koji će se način to
odraziti na ekonomiju Srbije. U našoj zemlji u ovom trenutku postoje četiri
investiciona fonda koja aktivno posluju, dok bi otvoreni investicioni fond
Društva Citadel Asset Management mogao da postane peti. Do januara ili
februara sledeće godine očekuje se da u našoj zemlji bude između osam i
dvanaest investicionih fondova. U susednoj Hrvatskoj ova priča počela je
znatno ranije nego kod nas, pre sedam godina. Tamo se već sada u otvorenim
investicionim fondovima nalazi oko četiri milijarde evra.
– Investitori u Hrvatskoj su zaključno sa septembrom 2007. godine uložili oko
4,5 milijardi evra kako u otvorene, tako i u zatvorene investicione fondove,
ali i oko 20 milijardi evra u banke. Takav odnos ulaganja u banke i
investicione fondove je prisutan svuda u svetu. Međutim, naše tržište još
nije na tom nivou, jer u Srbiji postoji nepoverenje čak i prema bankama, a
kamoli prema „novim instrumentima” kao što su investicioni fondovi. Ipak,
uskoro će stvari doći na svoje mesto i ljudi će prepoznati prednosti koje
nude ovi fondovi. Upravo zbog toga, Citadel danas mnogo ulaže u edukaciju
ljudi na domaćem tržištu i informisanje građana o prednostima i izazovima
različitih instrumenata investiranja – zaključuje Krtinić.
Ekipa sajta
srbportfolio.com
Vetar u leđa Beogradskoj berzi
Deonice javnih kompanija, po pravilu, ubrajaju se među
najlikvidnije i najsigurnije, pa se procenjuje da bi izlaskom „Telekoma” na
berzu mnogi građani svoju sreću mogli da okušaju na tržištu kapitala
Trgovanje
akcijama na Beogradskoj berzi mogao bi da postane nacionalni sport u Srbiji
ukoliko bi se na njoj našlo i preduzeće „Telekom Srbija”. Po pravilu, deonice
javnih kompanija ubrajaju se među najlikvidnije i najsigurnije, pa se
procenjuje da bi mnogi građani svoju sreću mogli da okušaju na tržištu
kapitala. Akcije javnih preduzeća, takođe, mogu u svakom trenutku da se kupe
ili prodaju, jer je reč o kompanijama vrednim i po nekoliko milijardi evra,
pa je zbog toga moguće emitovanje velikog broja akcija.
Prema
najavama Božidara Đelića, vicepremijera, pre nego što se vrednost neke
državne firme proceni i na ovaj način potrebno je usvojiti zakone o
vlasničkoj transformaciji tih preduzeća, o besplatnoj podeli akcija
građanima, kao i izmene Zakona o hartijama od vrednosti. Međutim, on nije
mogao da precizira do kada će biti usvojena potrebna pravna regulativa i kada
će se akcije „Telekom“ naći u kontinuiranom trgovanju, ali stručnjaci
upozoravaju da bi to trebalo da se dogodi što ranije, jer trenutno nema
dovoljno kvalitetnih akcija u koje bi investitori mogli da ulažu. Upućeni u
ovu oblast dodaju i to da bi ovakav potez zna
